Sunday, June 25, 2017

INTERVJU ZA FEP BLOG - BOJAN KESIĆ

1.       Kako si došao na ideju da se prijaviš za volontiranje na Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade, i koje godine je to bilo?
Hm, beše to 2013. godina... Nakon završenog fakulteta i tokom traganja za poslom, drug mi je rekao da već neko vreme volontira na festivalu koji sam godinama unazad posećivao pa mi je predložio da se oprobam kao volonter. Pre FEP-a sam volontirao na par mesta, i svaki put mi je bilo super pa sam mislio da je ovo jedna dobra ideja. 

Drug mi je javio kad, šta i kako, pa sam otišao na sastanak i prijavio se za tehničara sa ciljem da doprinesem festivalu koliko god mogu, i da vidim za šta i koliko sam tačno sposoban.

2.       Ispričaj nam neku anegdotu ili važan trenutak koji se desio prethodnih godina za vreme trajanja festivala.
Uh, ima ih baš puno. „A šta vama treba“, zov prirode, himne... Ali hajde neka bude priča o hrani sa prošlogodišnjeg (2016) festivala.

Sve je počelo u restoranu gde smo žborcali (teh. izraz za „jeli“) vrlo kvalitetnu hranu. Beše pasulj sa kobasicom koji nam je fino leg’o nakon napornog rada sa tendama, šatorom, paletama i ostalim rekvizitima... Ostalo je puno hrane pa smo uspeli da se izborimo za akciju presipanja ostatka pasulja u veliki lonac i iznošenja istog napolje na sto jer smo mislili da će zatrebati posle.

Jedno 12 sati posle (oko 3 ujutru), nakon još rada i skakanja i trčanja, zaseli smo da odmorimo pred spavanje, jer to tako ide. Kada smo digli naše umorne glave, ugledali smo ispred nas ni manje ni više nego... Lonac (ubacite neki anđeoski hor ovde). Postojao je samo jedan problem (zapravo, više instanci istog) – nismo imali kašiku/kašike.

No, tehničarsko iskustvo i sreća su nas opet poslužili u tom momentu jer smo pored lonca ugledali prazne, čiste plastične čaše od 0.5L, a odnekud se stvorilo i par vekni hleba. Zagrabili smo pasulj iz lonca čašama i počeli da ga pijemo. Možda zvuči odvratno, ali verujte mi, to je bio najslađi obrok koji sam imao poslednjih ihahaj.

Ima i priča o đuveču iz flaše, veče kasnije. To mi je bio drugi najslađi obrok, hehe.

3.       Šta je ono što Festival ekološkog pozorišta nudi mladim ljudima, i zašto bi baš oni trebali da se prijave i budu deo FEP ekipe?
Priliku za druženje, učenje, kreativnost, širenje svesti, kulture, ekoloških ideja... To što nam pruža šansu da budemo deo ideje koju svako od nas ima u nekom vidu ali možda ne može da je realizuje zbog određenih razloga.

FEP je upravo realizacija te ideje gde je svako dobrodošao da se iskaže na razne načine i da bude deo jednog sjajnog kolektiva i svašta nauči i doprinese usput.


4.       Izdvoji nam neku radionicu, muzički nastup, predstavu, ili deo programa Festivala  koji je na tebe ostavio najveći utisak do sada.
Mislim da je bila 2014. godina. Otvaranje festivala. Sedam na velike tribine pored jezera Tikvara, ljudi se stišavaju, kreće pesma čiji sam naziv sad već zaboravio. Dok sam tražio odakle tačno dolazi zvuk (delovalo je kao da dopire iz vode), primetio sam dve vatrene figure koje se približavaju bini na vodi.

Opet mi je trebalo neko vreme da skontam da se zapravo voze na čamcima i da na leđima nose velika metalna krila iz kojih bukti vatra. Odmah zatim sam video lampione koji su puštani sa pontona u nebo, a zatim i vatromet koji je potrajao nekoliko minuta. Možda sam omašio godinu, a ne sećam se ni imena pesme...

Ali se sećam da sam danima ostao pod utiskom te scene, razmišljajući da li to beše san, film ili stvarnost.

5.       Postao si član organizacije Festivala, koji je tvoj zadatak koji želiš da ispuniš učestvovanjem na FEPu?
Moj zadatak nije zapravo „moj“. Radim ono što mogu za zajednicu, ljude i ovaj grad. Volim tradicije, volim timski rad, volim što mogu da pomognem na bilo koji način. Ali hajde, ima tu nešto što radim i za sebe.

To da doživim momenat na kraju dana pred festival kada se osvrnem oko sebe i vidim šta smo sve postigli udruženim snagama i trudom i kako spremni dočekujemo početak.

6.       Da li gradske institucije imaju sluha da pomognu prilikom realizacije Festivala, i koliko je to po tvom mišljenju bitno?
Svakako. Puno sponzora učestvuje i sarađuje sa nama kako bi omogućili da se FEP realizuje. To je vrlo bitno kako bi se ostvario balans između svih faktora koji čine ovaj festival.

7.       Koja je tvoja poruka mladim ljudima koji bi hteli da se bave volonterskim radom?
Dodjite i učestvujte! Svako dobija priliku da se pokaže kao tehničar, radioničar, kreativac, kuvar, prijatelj, da iskaže svoj talenat i dobroćudnost.

Upoznaćete se sa mnogo dobrih ljudi i ideja, stvaraćete, bićete deo nečega što nikad nećete zaboraviti.


Vidimo se!

                                                 Za FEP blog priredila Jelena Jandrić

Monday, June 19, 2017

KAKO JE NASTALO POZORIŠTE?

            Ako ste se ikada zapitali gde su se održavale prve predstave, kakve su kostime nosili glumci, kako je izgledala scena i sama scenografija, vratićemo se 2500 godina unazad, i zaviriti u čari antičkog doba. 
            Drama, kao književni rod, nastala je u antičkoj Grčkoj u religijskim obredima prinošenja žrtve ( bogu Dionisu, ili boginji Demetri, po kojima su poznate Eleusijanske i Dionizijske svečanosti). Žrtva, koja je najčešće bila neka od životinja, prinosila se na timelu – žrtvenik, dok je povorku pratio hor, sačinjen od 50 pevača, koji su pevali pesme i ditirambe (himne božanstvima). Gledališta ili anfiteatri građeni su na padinama kako bi svi posetioci mogli da prate ono što se dešava na sceni. Na prostoru orkestre su se odvijali obredi, i na njoj se nalazio hor, timela i glumci. Skena je kamena građevina, sa dvoja ili troja vrata i predstavljala je scenografiju za dvor, nimalo slučajno, jer su akteri tragedija uglavnom bili kraljevi, viša bića. Iza skene su se glumci presvlačili, čuvali svoje rekvizite, kostime i delove scenografije. Žena nema na sceni, zato su muškarci morali da igraju i muške i ženske uloge. Prvi glumac Tespis, bio je poznat po svojim kolima, takozvanim Tespisovim kolima,kojima je putovao po drugim gradovima. On je sastavio prvi dijalog između hora i glumca, i pobedio je na Dionizijskim svečanostima (oblik današnjeg pozorišnog festivala). U antičkoj drami nema mnogo pokreta, zato što su glumci nosili u sklopu svog kostima koturne – cipele sa platformom, kako bi se što bolje čuli i videli.  
            Oblici antičke drame su: tragedija, komedija i satirska drama. Svaka predstava bila je sačinjena od tri antičke tragedije i jedne komedije, sa ciljem da gledaoci prvo dožive katarzu, a zatim se pre odlaska kući, zabave i nasmeju gledajući komediju. 

                                                                        




Saturday, May 27, 2017

ZATVOREN KONKURS ZA PREDSTAVE NA 23. FESTIVALU EKOLOŠKOG POZORIŠTA ZA DECU I MLADE: SLEDI PROCES SELEKCIJE


Konkurs za predstave na 23. FEP- u, zatvoren je 15. maja ove godine. Tokom tri meseca trajanja konkursa pristiglo je više od 20 prijava pozorišnih kuća, udruženja i trupa iz zemlje i regiona od kojih je 16 steklo uslove za učešće u selekciji.  Selektorka Vladislava Vojnović izabraće 6 najboljih, a zvanični rezultati biće objavljeni najkasnije do 8. juna ove godine na zvaničnom sajtu Festivala (www.fep.org.rs). 

Zahvaljujemo se svima koji su se prijavili i želimo sreću u procesu selekcije.



Spisak prijavljenih:



POZORIŠTE
     MESTO
    DRŽAVA

    PREDSTAVA

1.
Kazalište Smješko
Zagreb
Hrvatska
Lara u svijetu životinja

2.
Pozorište iz kofera

Novi Sad
Srbija
Priča sa malog salaša

3.
Prvo prigradsko pozorište - Puls teatar

Lazarevac
Srbija
Marko Kraljević i Musa Kesedžija

4.
Pozorišni studio Nada/ Nadatheatre

Ruma
Srbija
Mašta i MIm

5.
Udruženje za razvoj dramske umjetnosti Cvrčak

Banja Luka

Republika Srpska
Balet za nilske konje

6.
Aparat teatar

Sarajevo
Bosna i Hercegovina
BO -BO i Zu

7.
Aparat teatar

Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Prvi dan u vrtiću
8.
Narodno pozorište Sombor

Sombor
Srbija

Princ Rodoljub i princeza Violeta

9.
Otvoreni Krug

Novi Sad
Srbija
Da i re


10.

Gradsko kazalište "Zorin dom"

Karlovac
Hrvatska
Veliko pužovanje

11.
Teatar Dečijeg kulturno razvojnog centa SuperMama

Kragujevac
Srbija
Gospodin Okati

12.
Happy theatre

Beograd
Srbija
Vilinska zavrzlama - priče iz Maštošume

13.
Kazalište prijatelj

Zagreb
Hrvatska
Priča o Bljaksonima ili zašto treba dobro jesti

14.
Koprodukcija Zavoda Federacije LJubljana
KD Pinklec i Dječjeg kazališta Dubrava

Čakovec, Zagreb,
Ljubljana
Hrvatska, Slovenija
Luda šuma
15.
Koprodukcija Zavoda Federacije LJubljana
KD Pinklec i Dječjeg kazališta Dubrava
Čakovec, Zagreb,
Ljubljana
Hrvatska, Slovenija
Vučje srce

16.
Kazalište Virovitica
Virovitica
Hrvatska
Nevidljiva

Saturday, April 15, 2017

Vladislava Vojnović: "Na tezgama života pravi dragulji uvek puno koštaju"

Selektorka ovogodišnjeg Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade Vladislava Vojnović autorka je knjige Avram, Bogdan, vodu gaze, koju je "Politikin zabavnik" izdvojio kao najbolje delo namenjeno mladima u 2016. godini. 


Vladislava je autorka i tri zbirke poezije Ženske junačke pesme, Lovac na grinje i PeeMeSme; tri knjige za decu Princ od papira, Priče iz glave i Avram, Bogdan vodu gaze; objavila je dva romana Lenjinova desnica i Kozje uši; napisala je i objavila drame za decu Deca Ere Kompjutera, Kolumbovo jaje i Šef, šefica, a kako sama kaže radi još sve i svašta tu i tamo.

U intervjuu za  FEP-blog otkriva nam šta je želela da bude kad poraste, zašto su joj Ž i M najdraža slova, ali i kako vidi stanje kulture u Srbiji.


Dobitnica ste mnogih nagrada za svoj rad, a jedna od poslednjih je krunisala i knjigu „Avram, Bogdan, vodu gaze“. Da ste samoj sebi žiri, šta biste napisali u obrazloženju?


Da sam u žiriju morala bih da se izuzmem od glasanja, ako bi me uopšte u takav žiri stavljali kad je jasan tzv. sukob interesa, koji bi u ovom slučaju bio zapravo preklapanje interesa. J Šalu na stranu, pretpostavljam da bih napisala nešto slično onome što je napisao gospodin Nebojša Bradić predsednik žirija za dodelu nagrade Politikinog zabavnika u obrazloženju. Taj tekst me je gotovo rasplakao, ne zato što je preterano dirljiv, nego zato što čovek nikad nije sasvim siguran da ga razumeju. Nešto kao ona Fromova mudrost koja kaže da je količina naše zaljubljenosti, zapravo mera naše pređašnje usamljenosti. E, pa tako je naša dirnutost tuđim lepim rečima upućenim baš tačno onome što smo zakukuljili da ga samo specijalni prepoznaju, verovatno mera piščeve prethodne strepnje hoće li ga pravilno pročitati. Recimo da bi u ovom slučaju to bilo razumevanje da sam svoje spisateljske snage uprla u humorno tretiranje veoma ozbiljnih socijalnih i psiholoških problema detinjstva koje je retko kad samo lako i samo veselo, iako se mnogi odrasli prave da jeste i da je deci baš blago što su mala i bez moći odlučivanja o sopstvenim životima.

Koje je Vam je omiljeno slovo i zašto baš ono?

Ž, zato što liči na žabu, a volim žabe. A njime počinju i život, želja, žubor, Živojin, ždralovi, žene i žar-ptica. Mada mi je i M drago jer sam kao mala imala nadimak koji počinje tim slovom, mama počinje na M, majka mi se zvala Mirjana, otac Miodrag, ime mog muža je Miloš, a naše kćerke Milica. A imamo i tri M-mačke.



Kako pronaći svoje mesto u državi gde ne postoji dovoljno ulaganja u kulturu?

Jao, tu nema pravila, a i saveti slabo vrede. To mora svako sam za sebe da smisli i cilj i put. I da istrajava. Jer ako ne smisli, ili ne istrajava, izguraće ga. Ne zna se ko više: nekulturni po prirodi nekulture koja je uvek veliko guranje, ili drugi kulturni po prirodi takmičarske otimačine koja je takođe priličan krkljanac, da se ne lažemo. No, važno je ne očajavati jer čak i izguran, čovek će se opet, naći na nekom mestu, jer kako kaže Krleža, nikad nije bilo da nekako nije bilo. No, bez sumnje bolje je ako, ipak, čovek stigne barem blizu onoga čemu je stremio. A za to je potrebno nešto pomalo paradoksalno, potrebno je ne samo biti zadrt i uporan, nego malo i fušeriti, jer od  same čiste zadrtosti nema sreće, kao što je, naravno, nema ni od čistog fušeraja. Nego to treba mešati: upornost je potrebna da bi se nekud stiglo, a fušeraj je potreban da se ne bi umrlo od muke na tom prilično teškom putu.

Kao što se vodi večito diskusija da li će zbog interneta izumreti štampa, da li bismo mogli i da postavimo pitanje – da li će se zbog masmedija i pozorište za decu upokojiti?

Verujem da niko ne ostavlja ženu zbog ljubavnice, pa tako verujem da ništa ne propada zbog nečeg drugog, nego zbog samog sebe. Ako pozorište postane dosadno, ili uobraženo i dignutog nosa, ili prestane da voli svoju publiku, neće biti ništa neobično da publika pronađe sebi drugu zabavu. Niko i ništa ne može očekivati nečiju ljubav i odanost kao jednom za svagda ugovorenu stvar. To je uvek živ i uzajaman odnos. Nema smisla očekivati obožavanje od onoga koga vi prezirete ili ga ni ne vidite nego se sva komunikacija s vaše strane pretvorila u rutinu. No, nažalost moramo da konstatujemo da su mnogi brakovi pukli zbog finansijske bede i nemogućnosti preživljavanja  koje stvara neizdrživ pritisak i plodno tlo za uzajamno optuživanje, pa ako u ovom slučaju masmediji postaju zanimljiviji, to je i zbog njihove manje materijalne zahtevnosti. Nisam protivnik lepo dizajnirane bižuterije, ali na tezgama života pravi dragulji uvek puno koštaju, osim ako vam ih ne prodaje budzašto neko ko je u velikoj nevolji.  

Da Vladislava sad ima npr. 8 godina šta bi želela da bude kad poraste?

Kad sam bila mala prvo sam želela da budem kuvarica, pa pevačica, pa veterinarka, pa slikarka. Onda sam odrasla, poželela da budem lekar u smislu da lečim ljude i da im pomažem, pa sam, ehehehe, logično, otišla na dramaturgiju jer sam uvek smatrala da je čovek celina i da ništa ne škodi ako lečenja krenemo od duše za šta je umetnost, baš kao i filozofija, lek par exellance.



Šta se nalazi u Vašim velikim zatvorenim očima?

Puno radoznalosti koja je moja najbolja i najlošija osobina, nešto trunja koje lako izlazi sa suzama, bilo da su od besa, tuge ili smeha, nešto narcisoidne volje za šarmiranje čemu se i sama povremeno začudim, nešto onih raznobojnih flekica koje imaju ljudi kojima pripadam rasnim fiziološkim oznakama, nešto proširenih kapilara od naprezanja očiju da vide jer videti je u mnogim jezicima, pa i u našem, jedan od sinonima za razumevanje. E, da, i poprilična različitost: oči su mi baš različitog oblika i izraza, od čega nisam lepša, ali sam bogatija. To nisam znala kad sam bila mlada, ali eto nama kolateralne vajde od starenja! J

INTERVJU ZA FEP BLOG - BOJAN KESIĆ

1.        Kako si došao na ideju da se prijaviš za volontiranje na Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade, i koje godine je to bil...