Sunday, July 16, 2017

VOLONTIRAJ NA FEP-u!








Obaveštavamo sve ljubitelje FEP-a da je otvoren konkurs za volontere! Festival će se ove godine održati od 17. do 20. avgusta u Bačkoj Palanci. Molimo vas da svoje prijave pošaljete do 28. jula, popunjavanjem sledećeg formulara:

Hvala na dosadašnjem poverenju i vidimo se na FEP-u!

Saturday, July 15, 2017

IVAN MARKOVIĆ NAJBOLJI GLUMAC 11.FESTIVALA SAVREMENE RUSKE DRAME “KOLJADA PLAYS” (JEKATERINBURG/RUSIJA)

Na prestižnom 11. Internacionalnom festivalu savremene ruske drame “Koljada plays”  koji se održao u  junu u Jekaterinburgu (Rusija) gostovala je i predstava “Praćka” Nikolaja Koljade u izvođenju grupe Public P iz Bačke Palanke, a u režiji Sonje Petrović.

Ovom prilikom glumac Ivan Marković koji tumači ulogu Ilje dobio je nagradu za NAJBOLJU MUŠKU ULOGU.

     (Ivan Marković u ulozi Ilje)

GRAN-PRI za najbolju mušku ulogu na "Koljada plejsu" Ivan Marković je osvojio prostudiranom, diskretnom, tihom glumom, sredstvima neobičnim za tako mladog umetnika. Aristotelovski "pad iz sreće u nesreću", dva prijatelja, pa onda i ljubavnika, odigrali su potresno, istinito, tačno, pa je i žiri koji je svaku od predstava propratio detaljnom dramaturškom i kritičarskom analizom - odmah signaliziralo da je u pitanju uloga koju nagrada ne treba da mimoiđe. Zahvaljujući maštovitoj režiji Sonje Petrović i odličnim dramaturškim intervencijama Tijane Grumić prema Koljadinom mišljenju (koji je predsedavao žiriju), ovo je jedno od autentičnih tumačenja sveta, koji nastanjuje njegovo proslavljeno dramsko stvaraštvo. U ovoj predstavi odlično je igrala i mlada Bojana Milanović. Mlada ekipa okupljena oko ovog projekta je imala pretežak zadatak da odbrani čovekovu slobodu da prihvati sreću baš tamo gde ga ona zatekne, što je, u svetskoj dramaturgiji, jedan od najizrazitijih motiva..”, rekla je dramska kritičarka Dragana Bošković za Novosti (12.jul 2017.)

(Bojana Milanović u ulozi Larise)
Predstava “PRAĆKA”, Nikolaja Koljade se bavi pitanjem sramote u ljubavi obradjujući homoseksualni dogadjaj. Ova psihološka drama  je priča o nama i našim unutrašnjim borbama. priča o mržnji koju širimo jer smo potisnuli ljubav, a ta mržnja često je prihvatljivija od ljubavi. Pisac za ovu dramu ističe da mu je jedna od najdražih iako spada u njegov najmanje izvodjen tekst.  Ovo čitanje Koljade je iskreno i emotivno, koristi se suptilnim pozorišnim elementima pokušavajući da načini atmosferu prljavog ali doma punog emocija u kome smo svi zajedno, jednako upleteni u borbu podsvesti glavnog junaka Ilje.

Povodom nagrade glumac Ivan Marković rekao je: “Ja ni nakon dve nedelje, otkako smo se vratili sa festivala, nisam svestan važnosti ove nagrade. Naravno da si srećan ali to je samo jedan nivo. Kada živiš u državi u kojoj je budžet za kulturu manji od 1% i kada ni na jednom konkursu ne dobiješ zeleno svetlo, logično je da odustaneš. Zahvaljujući festivalu "Kolyada-PLAYS" a najviše Nikolaju Koljadi koji nam je finansijski omogućio gostovanje, mi nismo odustali! Oni su prepoznali našu ideju i pobrinuli se da učestvujemo na istom, a to se u našoj zemlji nije desilo. Zato je ovo nagrada za Ivana, Sonju, Tijanu, Luku, Bojanu, Nikolu, za još jednog Nikolu i za sve ostale mlade umetnike koji se bore. Živelo pozoriste!”.

Da je ovo gostovanje bilo vrlo značajno potvdila je i rediteljka Sonja Petrović “Predivno je učestvovati na "Koljada plays" festivalu i imati prilike da razgovaraš sa piscem čija si dela do tada euforično analizirao, a još je divnije dobiti bilo kakvo priznanje. Postoji li veća satisfakcija od potvrde da si stvarno dobro protumačio “ono što je pisac hteo da kaže”! Imali smo tu šansu da pogledamo ostvarenja njegovih drama iz celog sveta i da čujemo njegove i kritike ostalih dramskih umetnika. Ovo je vrlo značajno za nas kao mlade umetnike na početku svojih stvaranja”. 

Iako nagrađena  i priznata od strane samog pisca Nikolaja Koljade, ova predstava i dalje nema svoj “dom”. Nekoliko puta se igrala u prostorijama Ustanove za kulturu “Parobrod”, kao i na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. Takođe je gostovala i na Festivalu Anfiteatar u Kraljevu, a u planu su još neki festivali u regionu. Međutim, učesnici kažu da je veoma teško samostalno organizovati gostovanja i iznova se prilagođavati novim prostorima.  “Voleli bismo kada bi nam ova nagrada značila u toliko da postanemo redovan repertoar neke kamerne scene bilo gde u Srbiji. Čvrsto verujemo da ova predstava to zaslužuje.”, dodala je rediteljka.

(Nikola Knežević u ulozi Antona)

Komad je na srpski preveo Novica Antić, a u predstavi igraju Ivan Marković, Nikola Knežević i Bojana Milanović. Dramaturg je Tijana Grumić, dizajner zvuka Luka Đorđević, dizajner svetla Nikola Marinkov dok režiju potpisuje Sonja Petrović. Muziku za predstavu stvorila je ekipa predstave zajedno.

(Ekipa predstave “Praćka”, sa proslavljenim piscem- treći sa desna – Nikolajem Koljadom i guvernerom- u sredini)

(ekipa predstave “Praćka”, sa članicama ansambla Koljada teatra ispred istoimenog pozorišta)

Inicijativu za ovaj Festival pokrenuo je poznati dramski pisac Nikolaj Koljada, čije  se drame igraju širom sveta i važi za jednog od najigranijih živih pisaca savremene drame. Njegove najpopularnije drame kod nas su Murlin Murlo, Kokoška, Bajka o mrtvoj carevoj kćeri i mnoge druge.  Internacionalni festival “Koljada plays” okuplja po piščevom mišljenju najbolja ostvarenja njegovih drama u svetu. Ove godine Festival se održao po 11ti put, a povodom toga Nikolaj Koljada  izabrao je 38 predstava  koje su učestvovale na ovom internacionalnom Festivalu. Pored predstava iz Srbije gostovala su I pozorišta iz zemalja kao što su Makedonija, Rumunija, Mađarska, Kazahstan, Rusija…..  Nikolaj Koljada je direktor ovog festivala, selektor i predsednik žirija koji je brojao preko 10 renomiranih kritičara i dramskih umetnika kako iz Rusije tako i iz ostatka sveta.

(Pisac, reditelj i dramaturg Nikolaj Koljada)




sajt:
koljada teatar

Video najavu za predstavu "Praćka" pogledajte ovde: https://vimeo.com/205590763


Sunday, June 25, 2017

INTERVJU ZA FEP BLOG - BOJAN KESIĆ

1.       Kako si došao na ideju da se prijaviš za volontiranje na Festivalu ekološkog pozorišta za decu i mlade, i koje godine je to bilo?
Hm, beše to 2013. godina... Nakon završenog fakulteta i tokom traganja za poslom, drug mi je rekao da već neko vreme volontira na festivalu koji sam godinama unazad posećivao pa mi je predložio da se oprobam kao volonter. Pre FEP-a sam volontirao na par mesta, i svaki put mi je bilo super pa sam mislio da je ovo jedna dobra ideja. 

Drug mi je javio kad, šta i kako, pa sam otišao na sastanak i prijavio se za tehničara sa ciljem da doprinesem festivalu koliko god mogu, i da vidim za šta i koliko sam tačno sposoban.

2.       Ispričaj nam neku anegdotu ili važan trenutak koji se desio prethodnih godina za vreme trajanja festivala.
Uh, ima ih baš puno. „A šta vama treba“, zov prirode, himne... Ali hajde neka bude priča o hrani sa prošlogodišnjeg (2016) festivala.

Sve je počelo u restoranu gde smo žborcali (teh. izraz za „jeli“) vrlo kvalitetnu hranu. Beše pasulj sa kobasicom koji nam je fino leg’o nakon napornog rada sa tendama, šatorom, paletama i ostalim rekvizitima... Ostalo je puno hrane pa smo uspeli da se izborimo za akciju presipanja ostatka pasulja u veliki lonac i iznošenja istog napolje na sto jer smo mislili da će zatrebati posle.

Jedno 12 sati posle (oko 3 ujutru), nakon još rada i skakanja i trčanja, zaseli smo da odmorimo pred spavanje, jer to tako ide. Kada smo digli naše umorne glave, ugledali smo ispred nas ni manje ni više nego... Lonac (ubacite neki anđeoski hor ovde). Postojao je samo jedan problem (zapravo, više instanci istog) – nismo imali kašiku/kašike.

No, tehničarsko iskustvo i sreća su nas opet poslužili u tom momentu jer smo pored lonca ugledali prazne, čiste plastične čaše od 0.5L, a odnekud se stvorilo i par vekni hleba. Zagrabili smo pasulj iz lonca čašama i počeli da ga pijemo. Možda zvuči odvratno, ali verujte mi, to je bio najslađi obrok koji sam imao poslednjih ihahaj.

Ima i priča o đuveču iz flaše, veče kasnije. To mi je bio drugi najslađi obrok, hehe.

3.       Šta je ono što Festival ekološkog pozorišta nudi mladim ljudima, i zašto bi baš oni trebali da se prijave i budu deo FEP ekipe?
Priliku za druženje, učenje, kreativnost, širenje svesti, kulture, ekoloških ideja... To što nam pruža šansu da budemo deo ideje koju svako od nas ima u nekom vidu ali možda ne može da je realizuje zbog određenih razloga.

FEP je upravo realizacija te ideje gde je svako dobrodošao da se iskaže na razne načine i da bude deo jednog sjajnog kolektiva i svašta nauči i doprinese usput.


4.       Izdvoji nam neku radionicu, muzički nastup, predstavu, ili deo programa Festivala  koji je na tebe ostavio najveći utisak do sada.
Mislim da je bila 2014. godina. Otvaranje festivala. Sedam na velike tribine pored jezera Tikvara, ljudi se stišavaju, kreće pesma čiji sam naziv sad već zaboravio. Dok sam tražio odakle tačno dolazi zvuk (delovalo je kao da dopire iz vode), primetio sam dve vatrene figure koje se približavaju bini na vodi.

Opet mi je trebalo neko vreme da skontam da se zapravo voze na čamcima i da na leđima nose velika metalna krila iz kojih bukti vatra. Odmah zatim sam video lampione koji su puštani sa pontona u nebo, a zatim i vatromet koji je potrajao nekoliko minuta. Možda sam omašio godinu, a ne sećam se ni imena pesme...

Ali se sećam da sam danima ostao pod utiskom te scene, razmišljajući da li to beše san, film ili stvarnost.

5.       Postao si član organizacije Festivala, koji je tvoj zadatak koji želiš da ispuniš učestvovanjem na FEPu?
Moj zadatak nije zapravo „moj“. Radim ono što mogu za zajednicu, ljude i ovaj grad. Volim tradicije, volim timski rad, volim što mogu da pomognem na bilo koji način. Ali hajde, ima tu nešto što radim i za sebe.

To da doživim momenat na kraju dana pred festival kada se osvrnem oko sebe i vidim šta smo sve postigli udruženim snagama i trudom i kako spremni dočekujemo početak.

6.       Da li gradske institucije imaju sluha da pomognu prilikom realizacije Festivala, i koliko je to po tvom mišljenju bitno?
Svakako. Puno sponzora učestvuje i sarađuje sa nama kako bi omogućili da se FEP realizuje. To je vrlo bitno kako bi se ostvario balans između svih faktora koji čine ovaj festival.

7.       Koja je tvoja poruka mladim ljudima koji bi hteli da se bave volonterskim radom?
Dodjite i učestvujte! Svako dobija priliku da se pokaže kao tehničar, radioničar, kreativac, kuvar, prijatelj, da iskaže svoj talenat i dobroćudnost.

Upoznaćete se sa mnogo dobrih ljudi i ideja, stvaraćete, bićete deo nečega što nikad nećete zaboraviti.


Vidimo se!

                                                 Za FEP blog priredila Jelena Jandrić

Monday, June 19, 2017

KAKO JE NASTALO POZORIŠTE?

            Ako ste se ikada zapitali gde su se održavale prve predstave, kakve su kostime nosili glumci, kako je izgledala scena i sama scenografija, vratićemo se 2500 godina unazad, i zaviriti u čari antičkog doba. 
            Drama, kao književni rod, nastala je u antičkoj Grčkoj u religijskim obredima prinošenja žrtve ( bogu Dionisu, ili boginji Demetri, po kojima su poznate Eleusijanske i Dionizijske svečanosti). Žrtva, koja je najčešće bila neka od životinja, prinosila se na timelu – žrtvenik, dok je povorku pratio hor, sačinjen od 50 pevača, koji su pevali pesme i ditirambe (himne božanstvima). Gledališta ili anfiteatri građeni su na padinama kako bi svi posetioci mogli da prate ono što se dešava na sceni. Na prostoru orkestre su se odvijali obredi, i na njoj se nalazio hor, timela i glumci. Skena je kamena građevina, sa dvoja ili troja vrata i predstavljala je scenografiju za dvor, nimalo slučajno, jer su akteri tragedija uglavnom bili kraljevi, viša bića. Iza skene su se glumci presvlačili, čuvali svoje rekvizite, kostime i delove scenografije. Žena nema na sceni, zato su muškarci morali da igraju i muške i ženske uloge. Prvi glumac Tespis, bio je poznat po svojim kolima, takozvanim Tespisovim kolima,kojima je putovao po drugim gradovima. On je sastavio prvi dijalog između hora i glumca, i pobedio je na Dionizijskim svečanostima (oblik današnjeg pozorišnog festivala). U antičkoj drami nema mnogo pokreta, zato što su glumci nosili u sklopu svog kostima koturne – cipele sa platformom, kako bi se što bolje čuli i videli.  
            Oblici antičke drame su: tragedija, komedija i satirska drama. Svaka predstava bila je sačinjena od tri antičke tragedije i jedne komedije, sa ciljem da gledaoci prvo dožive katarzu, a zatim se pre odlaska kući, zabave i nasmeju gledajući komediju. 

                                                                        




Saturday, May 27, 2017

ZATVOREN KONKURS ZA PREDSTAVE NA 23. FESTIVALU EKOLOŠKOG POZORIŠTA ZA DECU I MLADE: SLEDI PROCES SELEKCIJE


Konkurs za predstave na 23. FEP- u, zatvoren je 15. maja ove godine. Tokom tri meseca trajanja konkursa pristiglo je više od 20 prijava pozorišnih kuća, udruženja i trupa iz zemlje i regiona od kojih je 16 steklo uslove za učešće u selekciji.  Selektorka Vladislava Vojnović izabraće 6 najboljih, a zvanični rezultati biće objavljeni najkasnije do 8. juna ove godine na zvaničnom sajtu Festivala (www.fep.org.rs). 

Zahvaljujemo se svima koji su se prijavili i želimo sreću u procesu selekcije.



Spisak prijavljenih:



POZORIŠTE
     MESTO
    DRŽAVA

    PREDSTAVA

1.
Kazalište Smješko
Zagreb
Hrvatska
Lara u svijetu životinja

2.
Pozorište iz kofera

Novi Sad
Srbija
Priča sa malog salaša

3.
Prvo prigradsko pozorište - Puls teatar

Lazarevac
Srbija
Marko Kraljević i Musa Kesedžija

4.
Pozorišni studio Nada/ Nadatheatre

Ruma
Srbija
Mašta i MIm

5.
Udruženje za razvoj dramske umjetnosti Cvrčak

Banja Luka

Republika Srpska
Balet za nilske konje

6.
Aparat teatar

Sarajevo
Bosna i Hercegovina
BO -BO i Zu

7.
Aparat teatar

Sarajevo
Bosna i Hercegovina
Prvi dan u vrtiću
8.
Narodno pozorište Sombor

Sombor
Srbija

Princ Rodoljub i princeza Violeta

9.
Otvoreni Krug

Novi Sad
Srbija
Da i re


10.

Gradsko kazalište "Zorin dom"

Karlovac
Hrvatska
Veliko pužovanje

11.
Teatar Dečijeg kulturno razvojnog centa SuperMama

Kragujevac
Srbija
Gospodin Okati

12.
Happy theatre

Beograd
Srbija
Vilinska zavrzlama - priče iz Maštošume

13.
Kazalište prijatelj

Zagreb
Hrvatska
Priča o Bljaksonima ili zašto treba dobro jesti

14.
Koprodukcija Zavoda Federacije LJubljana
KD Pinklec i Dječjeg kazališta Dubrava

Čakovec, Zagreb,
Ljubljana
Hrvatska, Slovenija
Luda šuma
15.
Koprodukcija Zavoda Federacije LJubljana
KD Pinklec i Dječjeg kazališta Dubrava
Čakovec, Zagreb,
Ljubljana
Hrvatska, Slovenija
Vučje srce

16.
Kazalište Virovitica
Virovitica
Hrvatska
Nevidljiva

Ako misliš da vredi, podrži FEP!

Doniraj na račun 205-88841-24