Monday, August 21, 2017

RADIONICE: Kozmetika iz prirode - iz našeg ugla

Da se ne lažemo, sapuni nikada ne mogu biti 100% prirodni.

Kako i zašto?
Ovo su nam otkrile osnivačice “Freya handmade” kozmetike, Slađana Kekezović i Jovana Ilić, koje su održale radionicu „Kozmetika iz prirode“. 


Tajna je u tome što svaki sapun u sebi sadrži bazu, natrijum-hidroksid. Takođe, činjenica je da između baze i masti ili ulja dolazi do hemijske reakcije, odnosno sapunifikacije, kojom dobijamo proizvod nama poznat kao, jednostavno, sapun.
Drugi marketinški trik na koji su nas upozorile su prirodni sapuni sa dodacima poput kozjeg mleka, meda, prepeličjih jaja, koji navodno imaju dodatna lekovita svojstva. Zbog prethodno spomenutog natrijum-hidroksida nije moguće da dodate supstance zadrže svoja lekovita svojstva, već ih sve gube. Ostaje nam sapun sa potpuno istim svojstvima kao i kod onog „običnog“, koji uz to ima znatno kraći rok trajanja zbog kvarljivosti namirnica poput jaja i mleka.
Ipak nije sve tako sivo. Tokom radionice Slađana i Jovana pokazale su nam kako napraviti što prirodniji sapun i otkrile kako prlagoditi sastojke da krajnji proizvod odgovara vašem tipu kože.
Svi sastojci koji su vam potrebni su laki za nabaviti, a sam proces pravljenja nije komplikovan. 


Postoji nekoliko trikova koje morate znati pre nego što počnete sa izradom sopstvenog sapuna.
Pre svega veoma je bitno da koristite zaštitnu opremu: gumene rukavice, zaštitne naočare i masku za lice, jer prilikom pravljenja baze, odnosno spajanja natrijum-hidroksida i vode dolazi do burne reakcije i isparavanja. Takođe, u tom koraku veoma je bitno dodavati natrijum-hidroksid u vodu postepeno, a ne obrnuto.
Ostale korake izrade sapuna možete potražiti na internetu, ili zamoliti divne devojke iz "Freya handmade" kozmetike da održe još neku radionicu, jer iako je ovo bila prva radionica koju su vodile kažu da bi rado ponovile ovo iskustvo.
Ono što ću vam otkriti jeste recept za ‘bath bombs’, tj. šumeće kupke, koje smo takođe pravili na radionici.
Sve što vam je potrebno su:

      Soda bikarbona
Limuntus
Skrob
Maslinovo ulje
Eterično ulje po izboru
Boja/boje za hranu
Metalni kalup ( ili presečena ping-pong loptica)

Količinu određujete sami. Pravilo je da soda bikarbone bude duplo više nego limuntusa, a skroba isto koliko limuntusa (2:1:1), npr. 100g soda bikarbone, 50g limuntusa i 50g skroba. Precizno izmerite, a zatim pomešajte suve sastojke i dodajte jednu supenu kašiku maslinovog ulja na 100g ukupne smese ( 200g – 2 kašike). To zatim dobro sjedinite prstima, smesa na dodir treba da podseća na mokar pesak, i dodajte eterično ulje po želji. Ako želite da napravite šarenu kupku podelite dobijenu smesu u manje plastične posude i u svaku dodajte par kapi boje po želji. Za kraj vam je potreban metalni kalup namenjen za pravljenje kuglica ili ping-pong loptica presečena na pola. Polovine kalupa ili loptice napunite smesom u željenoj boji i dobro sabijte, obe polovine treba da budu prepunjene, a zatim te polovine stisnite jednu o drugu, što jače, kako biste dobili šumeću kupku u obliku loptice.

Ostavite kalup u frižider 10 minuta, kako bi se smesa stegula, potom lagano istresite iz kalupa i kupka je već spremna za upotrebu!


Da rezimiramo...
Postoji par začkoljica i na polju prirodne kozmetike, ali je prirodna kozmetika daleko bolja i bezbednija od bilo kog komercijalnog proizvoda na tržištu. Ako imate bilo kakvu sumnju ili pitanje Slađana i Jovana će vam ih rado odgonetnuti, a ako još niste probali proizvode prirodne kozmetike mi ih vam toplo preporučujemo.

Usudite se da isprobate recept za šumeće kupke i prepustite se užitku koji pružaju iste.


Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

Sunday, August 20, 2017

PROGLAŠENI POBEDNICI 23. FEP-a

23. FEP svečano je zatvoren predstavljanjem radioničarskog stvaralaštva, nakon čega je usledilo proglašenje ovogodišnjih pobednika. Nagrada publike pripala je predstavi „Vilinska zavrzlama“ u izvođenju Happy theatre-a iz Beograda, sa ocenom 4.89, dok je dečiji žiri svoj glas dao predstavi „Mašta i Mim“ Pozorišnog studija „Nada“ iz Rume.


Stručni žiri, u sastavu: Nataša Radulović, rediteljka, Smiljana Marinković, glumica, Alisa Debelić, rediteljka i Nemanja Bakić, glumac, jednoglasno je proglasio predstavu „Mašta i Mim“ Pozorišnog studija „Nada“ iz Rume pobedničkom predstavom 23. FEP-a.


Obrazloženje stručnog žirija:

„Cilj Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade jeste stvaranje i odgajanje pozorišne publike. Sam moto ovogodišnjeg FEP-a „Mojim velikim zatvorenim očima“ osvrće se na jedan od najvažnijih ciljeva pozorišta – podsticanje mašte. 
Jednostavnost u pozorišnom izrazu, precizna i nepretenciozna glumačka igra i stilski odabir zajedno čine koherentnu celinu koja ostavlja najviše prostora deci da aktivno učestvuju i maštaju. Bez ijedne izgovorene reči, jednim paravanom, glumci su stvorili autentičnu pozorišnu atmosferu i time dokazali da pozorište može da nastane i opstane u svim uslovima.
Jednoglasnom odlukom, žiri 23. Festivala ekološkog pozorišta za decu i mlade nagradu za najbolju predstavu dodeljuje Pozorišnom studiju „Nada“ iz Rume, za predstavu „Mašta i Mim“.“



Foto: Mila Pejić

Saturday, August 19, 2017

TRI PITANJA za Smiljanu Marinković, članicu FEP-ovog žirija


Kao neko ko je deo FEP-a od malih nogu, da li imaš neka posebna očekivanja?

Da opstane.

Koji je tvoj glavni kriterijum za ocenjivanje predstava?

Duša.

Šta ti vidiš svojim velikim zatvorenim očima?

Krila.

Friday, August 18, 2017

PREDSTAVE: "Bo Bo i Zu, prvi dan u vrtiću" i "Lara u svijetu životinja" - iz našeg ugla

Nakon što su mališani i oni malo stariji razmrdali prste i vijuge kroz edukativno-kreativne radionice došlo je vreme da se odmorimo i prepustimo magiji koja se krije iza zavesa.


Pre nego što smo pogledali prvu predstavu u okviru takmičarskog programa “Bo-Bo i Zu, prvi dan u vrtiću”, autora Belma Lizde Kurt, deo dečijeg žirija nas je podsetio na najvažnije pravilo ponašanja tokom predstave. Kako kažu Ana, Tara i Nina, nikako ne smemo da pričamo dok traje predstava, jer “oni su došli ovde da nam pokažu kako glume, a ako pričamo ne možemo da čujemo šta oni govore”.
Dečiji žiri je ostao na nivou zadatka i posle odgledane predstave i nisu hteli da nam otkriju svoje mišljenje o predstavi, jer takmičenje je tek počelo. Kratko su nam preneli o čemu je predstava – mali dečak i mala devojčica treba da idu u vrtić.



Druga predstava u okviru takmičarskog programa koju smo imali prilike danas da pogledamo jeste “Lara u svijetu životinja”, autora Hrvoja Zalara. 
Sofija, divna devojčica iz publike, predstavu je doživela ovako: “Predstava je bila o devojčici koja je otišla u šumu i nije je volela, onda se upoznala sa životinjama i zavolela je šumu”. Sofija kaže da voli šumu i životinje i da joj se predstava “jako jako jako jako dopala” i probudila želju u njoj da za ljubimca ima i mace i kuce i vukove i medvede…


Ako vas interesuju ostali detalji o predstavama, jednostavno, trebali ste da budete tu. Srećom, tu je ceo sutrašnji dan ispunjen podjednako zanimljivim radionicama i predstavama, mogućnost za vas I vaše mališane da ispunite sebi dan novim pričama.

Kako su stručni žiri, dečiji žiri i publika doživeli ove i predstojeće predstave, kako su im se dopale i koja će se istaći kao najbolja, saznaćemo za koji dan. Da biste dali svoj glas pozivamo vas na čardu “Florida”, a u slučaju da ste sprečeni da nam se pridružite, pratite naš sajt i facebook stranicu.


Trenutno gledamo predstavu za malo starije “Ručni rad”, do sutrašnjeg viđenja, pozdrav!



Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

RADIONICE: Joga za decu - iz našeg ugla

Prvi dan festival počeo je uz razne radionice kreativnog i edukativnog karaktera. Deca su uživala u Čudnoj šumi, učila kako da koriste svoje telo kao instrument, pravili su i 3D igračke, a naša volonterka Lea odlučila je da poseti radionicu joga za decu.






Radionicu su vodile Ana Vrbaški i Danijela Atlija, joga instruktokre, kojima je ovo bio prvi put da vode čas joge za decu. Deca su vidno uživala, pratila svaki pokret i dodavala po koji svoj.
Nakon časa Ana i Danijela su Lei otkrile još nekoliko detalja...





Iako im je ovo bio prvi put da vode čas joge za decu kažu da je mnogo zabavnije raditi sa njima i planiraju od septembra da nastave da vode časove namenjene isključivo deci. Spontane reakcije dece su bile neizbežne, Ana i Danijela su ih vodile na „putovanje kroz Afriku“ a deca su znatiželjno zapitkivala, komentarisala i pažljivo slušala, gledala i ponavljala pokrete. Radionica je bila namenja deci uzrasta od 7 do 13 godina, kao i roditeljima, ali sam primetila da ni mladji nisu mogli da odole pa su se i oni pridružili jutarnjem času joge.

Današnje putovanje u Afriku je bilo popunjeno, a sutra ako poranite možete zauzeti svoje mesto i poći sa nama na novo putovanje.



Za FEP-ov blog: Lea Bodor
Foto: Mila Pejić

Thursday, August 17, 2017

TRI PITANJA za Alisu Debelić, članicu FEP-ovog žirija


S obzirom da si prvi put na FEP-u, koja su tvoja očekivanja?

Očekujem mnogo lepe energije na jednom malom mestu, koja će se dalje širiti. To je kao u fizici, kada imaš nekakav izvor energije, on dalje odašilje talase koji šire tu energiju... Upoznavanje novih ljudi, kvalitetno provedeno vreme i zaista jedno lepo novo iskustvo.

Koji je tvoj glavni kriterijum za ocenjivanje predstava?

Ja tražim dušu. Tokom studiranja, i kasnije tokom rada, pogledamo mnogo predstava, u svakoj od njih mi je uvek bilo zanimljivo da tražim faktor X. Mnoge predstave mogu da budu vrhunske po mnogim kriterijumima – dobra priča, dobri glumci, dobra režija, ali da na kraju predstave ti kao neko iz publike ne osetiš ništa. Tražim osećanja, pošto u ovom ludom vremenu, koje je samo sve luđe i luđe, sve postaje običan proizvod, pa i filmovi i predstave, a proizvodi retko kad mogu da izazovu neko dublje i iskrenije osećanje. Sama se trudim da sve što radim, a i gledam, probudi emociju, a naročito neku lepu.  Mislim da su to dragulji u današnje vreme, nažalost dragulja je sve manje, a nikako ne bih rekla da to tako treba da bude.


Šta ti vidiš svojim velikim zatvorenim očima?
Kada zatvorim oči vidim da je zapravo sve vrlo lako i vrlo moguće, ali kada otvorimo naše velike oči vidimo sve spoljne prepreke koje nas na kraju sprečavaju da ostvarujemo ono što vidimo dok maštamo ili dok sanjamo.  Meni je važno zaista ono što ja vidim, a vidim more u kom mi svi zajedno plivamo, sastajemo se i rastajemo, šaljemo talase u kosmos, a sve što bih ja volela je da mirno plovim. 

FEP iz ugla volontera - Lea Bodor

Festival ekološkog pozorišta - doživljaj, avantura, iskustvo

Pre dve godine mi je dobar drug predložio da se prijavimo da vodimo radionicu na FEP-u. Pre toga nisam čula za FEP, niti imala iskustva u vođenju radionica, ali Festival ekološkog požorišta je zvučalo kao nešto vrlo zanimljivo čega želim da budem deo.


Nakon kratkog istraživanja shvatila sam da svakako moram posetiti festival, kao volonter ili posetilac. Kreativne radionice i predstave za decu i mlade, pa još u Bačkoj Palanci, pokraj Dunava - idealno.
Bilo je potrebno nekoliko sastanaka i isto toliko kafa da se napiše što bolja prijava za radionicu. Srećom, kafe, trud i maldalački entuzijazam su se isplatili i naša radionica je ušla u program festivala.
Usledilo je pripremanje plana radionice i razrađivanje ideje, uz dodatak povremene treme... da li će naša radionica biti zamiljiva učesnicima, kakav će biti odziv, kako ćemo se mi snaći u ulozi mentora.
Najzad, kad je došlo vreme festivala za tremu nije bilo prostora. Čim sam kročila u kamp sačekao me je divan tim volontera spremnih da mi objasne sve do poslednjeg detalja. Iako nikad pre nisam boravila u kampu i bila sam okružena potpuno nepoznatim ljudima ni u jednom trenutku se nisam osećala neprijatno. Kada je radionica počela dobri utisci su samo nastavili da se ređaju. Imali smo učesnika i više nego što smo očekivali i svi su željno čekali da urade i nauče nešto. Bila je to istinski jedinstvena družina, iz gradova širom Srbije, uzrasta od 6-18 godina, a ni jedna razlika nije mogla da se primeti među nama dok smo svi zajedno radili na stvaranju našeg malog remek-dela. Krajnji proizvod našeg truda, odnosno kratak film, dočekan je vrlo lepo od strane publike i ostalih učesnika festivala, što je naravno nama mnogo značilo.
Pored celodnevnog rada uspeli smo i da posetimo nekoliko predstava, od kojih jednu i dan danas smatram za najbolje izvođenje predstave kojem sam prisustvovala, a to je monodrama Maje Nikolić, režija Sonje Petrović – Lilika. Duga noćna druženja u kampu su takođe bila neizbežna.


Svaki od spomenutih trenutaka je razlog zašto želim da učestvujem u ovom festivalu svaki put kada se za to bude ukazala prilika. Mnoštvo mladih, entuzijastičnih, pozitivnih ljudi koji preplavljuju mirne palanačke ulice, nesvakidašnje predstave i kreativne radionice, prilika za novo iskustvo, poznanstvo i znanje su iza svakog ćoška. A na korak dalje su i poslastičarnica sa najlepšim sladoledom i Dunav koji mirno teče. Meni i više nego dovoljno da ovaj deo godine provedem u Bačkoj Palanci, a toplo bih preporučila i svim madima željnim ovakvog iskustva da nam se pridruže!


RADIONICE: Kozmetika iz prirode - iz našeg ugla

D a se ne lažemo, sapuni nikada ne mogu biti 100% prirodni. Kako i zašto? Ovo su nam otkrile osnivačice “Freya handmade” kozmetike...