DEČIJI ŽIRI: Utisci četvorogodišnje Dunje

Stigla je kući autobusom iz kog je veselo iskakutala i koji je sam za sebe bio doživljaj i rekla mi oduševljeno: "Mama, bili smo u šumi! Ali to nije obična šuma, to je čarobna šuma. Šuma je ustvari festival, ali ne baš cela šuma nego samo jedan deo. Tamo imaju i neki šatori. Ja kad sam to videla ja sam mislila da ćemo mi tamo prespavati. Ali ne, nisu to bili šatori za nas, to su šatori za one u plavim majcama, oni su sve to pripemili za nas". Na pitanje šta su tamo radili nastavlja sa utiscima sa radionice: "Prvo smo slušali neku priču a onda smo pravili papir. Slušaj kako se to radi: pocepali smo stare novine i potopili smo ih u neku vodu, mislim ne baš vodu ali nešto slično, nisam sigurna, i onda smo ih mazali nekom belom farbom i to se sada suši pa ćemo sutra kad dođemo da vidimo šta smo napravili". Rekoh joj kako je sve to lepo i kako mi zvuči zanimljivo i da jedva čekam da zajedno krenemo na predstave poslepodne na šta se ona naravno silno obradovala jer je shvatila da će ponovo posetiti festival i nastavila je svoju priču pitanjem: "A mama, a jesi li ti išla na festival kad si bila mala?", odgovorih joj da ne jer u mom gradu nije bilo festivala na šta će ona: "Eto vidiš, u mom gradu ga ima i to je baš lepo!". Dobro raspoloženje se produžilo i na poslepodne i veče kada je pogledala prve predstave i bila u prilici da kao član dečijeg žirija o predstava iznese svoje utiske. Pokazala mi je i blokčić i olovku koje je dobila za žiriranje i rekla mi je da je to namenjeno za velike da po tome pišu a njima malima je dato eto čisto kao da imaju neku uspomenu. A kako su oni mali ocenjivali upitala sam i rekla je da su oni govorili a veliki su to valjda zapisali. Tako smo završili prvi dan i prvi susret sa festivalom. Sutradan je bilo vreme da se nastavi uživanje dok FEP još traje. Otišle smo na radionicu na kojoj je sada bilo vreme da se vidi onaj beli papir od juče i da se sada iz one priče nacrtaju scene na taj napraljeni papir.  Pa onda igranje, skakanje, trčanje, jednom rečju uživanje u prirodi. Posle kraćeg odmora vratila se na FEP. Bilo je vreme da odgleda i ostatak takmičarskih predstava. Iako mala, uspela je da izdrži i usmeri pažnju na ono što gleda i što je za njene drugare i nju pripremljeno. Sve je lepo i veselo prošlo i bilo je vreme da se krene kući. Iako umorna bila je vidno lepo raspoložena. Rekoh joj da će još sutra trajati festival i da ćemo i sutra doći na šta je sa tugom odreagovala: "Samo još sutra! A zašto ne traje još koji dan duže?", ali se brzo sama utešila: "Pa dobro, šta sad, nema veze, sigurno će sledeće godine trajati duže!".

Za FEP-ov blog: Dunjina mama Jelena

Foto: Mila Pejić