FEP iz ugla volontera - Lea Bodor

Festival ekološkog pozorišta - doživljaj, avantura, iskustvo

Pre dve godine mi je dobar drug predložio da se prijavimo da vodimo radionicu na FEP-u. Pre toga nisam čula za FEP, niti imala iskustva u vođenju radionica, ali Festival ekološkog požorišta je zvučalo kao nešto vrlo zanimljivo čega želim da budem deo.

Nakon kratkog istraživanja shvatila sam da svakako moram posetiti festival, kao volonter ili posetilac. Kreativne radionice i predstave za decu i mlade, pa još u Bačkoj Palanci, pokraj Dunava - idealno.

Bilo je potrebno nekoliko sastanaka i isto toliko kafa da se napiše što bolja prijava za radionicu. Srećom, kafe, trud i maldalački entuzijazam su se isplatili i naša radionica je ušla u program festivala.

Usledilo je pripremanje plana radionice i razrađivanje ideje, uz dodatak povremene treme... da li će naša radionica biti zamiljiva učesnicima, kakav će biti odziv, kako ćemo se mi snaći u ulozi mentora.

Najzad, kad je došlo vreme festivala za tremu nije bilo prostora. Čim sam kročila u kamp sačekao me je divan tim volontera spremnih da mi objasne sve do poslednjeg detalja. Iako nikad pre nisam boravila u kampu i bila sam okružena potpuno nepoznatim ljudima ni u jednom trenutku se nisam osećala neprijatno. Kada je radionica počela dobri utisci su samo nastavili da se ređaju. Imali smo učesnika i više nego što smo očekivali i svi su željno čekali da urade i nauče nešto. Bila je to istinski jedinstvena družina, iz gradova širom Srbije, uzrasta od 6-18 godina, a ni jedna razlika nije mogla da se primeti među nama dok smo svi zajedno radili na stvaranju našeg malog remek-dela. Krajnji proizvod našeg truda, odnosno kratak film, dočekan je vrlo lepo od strane publike i ostalih učesnika festivala, što je naravno nama mnogo značilo.

Pored celodnevnog rada uspeli smo i da posetimo nekoliko predstava, od kojih jednu i dan danas smatram za najbolje izvođenje predstave kojem sam prisustvovala, a to je monodrama Maje Nikolić, režija Sonje Petrović – Lilika. Duga noćna druženja u kampu su takođe bila neizbežna.

Svaki od spomenutih trenutaka je razlog zašto želim da učestvujem u ovom festivalu svaki put kada se za to bude ukazala prilika. Mnoštvo mladih, entuzijastičnih, pozitivnih ljudi koji preplavljuju mirne palanačke ulice, nesvakidašnje predstave i kreativne radionice, prilika za novo iskustvo, poznanstvo i znanje su iza svakog ćoška. A na korak dalje su i poslastičarnica sa najlepšim sladoledom i Dunav koji mirno teče. Meni i više nego dovoljno da ovaj deo godine provedem u Bačkoj Palanci, a toplo bih preporučila i svim madima željnim ovakvog iskustva da nam se pridruže!