TRI PITANJA za Alisu Debelić, članicu FEP-ovog žirija

S obzirom da si prvi put na FEP-u, koja su tvoja očekivanja?

Očekujem mnogo lepe energije na jednom malom mestu, koja će se dalje širiti. To je kao u fizici, kada imaš nekakav izvor energije, on dalje odašilje talase koji šire tu energiju... Upoznavanje novih ljudi, kvalitetno provedeno vreme i zaista jedno lepo novo iskustvo.

Koji je tvoj glavni kriterijum za ocenjivanje predstava?

Ja tražim dušu. Tokom studiranja, i kasnije tokom rada, pogledamo mnogo predstava, u svakoj od njih mi je uvek bilo zanimljivo da tražim faktor X. Mnoge predstave mogu da budu vrhunske po mnogim kriterijumima – dobra priča, dobri glumci, dobra režija, ali da na kraju predstave ti kao neko iz publike ne osetiš ništa. Tražim osećanja, pošto u ovom ludom vremenu, koje je samo sve luđe i luđe, sve postaje običan proizvod, pa i filmovi i predstave, a proizvodi retko kad mogu da izazovu neko dublje i iskrenije osećanje. Sama se trudim da sve što radim, a i gledam, probudi emociju, a naročito neku lepu.  Mislim da su to dragulji u današnje vreme, nažalost dragulja je sve manje, a nikako ne bih rekla da to tako treba da bude.

Šta ti vidiš svojim velikim zatvorenim očima?

Kada zatvorim oči vidim da je zapravo sve vrlo lako i vrlo moguće, ali kada otvorimo naše velike oči vidimo sve spoljne prepreke koje nas na kraju sprečavaju da ostvarujemo ono što vidimo dok maštamo ili dok sanjamo.  Meni je važno zaista ono što ja vidim, a vidim more u kom mi svi zajedno plivamo, sastajemo se i rastajemo, šaljemo talase u kosmos, a sve što bih ja volela je da mirno plovim.